Latinicom protiv ćirilice

Oсврнућу се на неколико примера из тзв. ИТ и мобилног сектора везаних за ову тему, јер су то по мом мишљењу тренутно једина (можда и последња) уточишта писане речи највећег броја данашњег становништва, тако да је њихов утицај огроман.

Иако је у савременим информационим технологијама употреба одређеног писма питање и ствар личног избора, он је у нашој земљи донедавно постојао само на персоналним рачунарима јер су на њима и интернету технички проблеми око употребе оба домаћа писма већ раније били решени.

Са друге стране корисници мобилних телефона годинама су били ускраћени тих могућности, иако су ти уређаји у протекле две деценије заузимали највећи удео на тржишту потрошачке електронике.

Што се тиче одговорности државе по овом питању, чињеница је да она постоји. И то у лошој законској регулативи која није штитила домаће потрошаче на начин да је допуштала увоз и легалну продају уређаја непотпуно прилагођених нашем тржишту. На већини њих нисмо имали ни поштену латиницу, а камо ли ћирилицу. О адекватном преводу опција унутар менија да и не причам..

Tек смо пре неколико година (2012./2013.) добили могућност да српска ћирилица по први пут буде и званично подржана од стране неког мобилног оперативног система (у Android 4.0 смартфонима LG Optimus), и то на иницијативу произвођача, која је наравно била повезана са остваривањем већег профита у односу на конкуренцију. Али, боље и тако него никако.

Тако да су било какве тврдње да су Западне технологије искључиво криве за данашњи положај ћирилице у нашем друштву једноставно бесмислене.

Ствар је у томе што смо ми сами пристали да се прилагодимо технологијама (уместо да оне буду прилагођене нама људима као крајњим корисницима) и то прилагођавање скупо платили на више начина, међу којима је и постепено одрицање од сопствене традиције.

Али, ако су технологије сасвим преузеле улогу нашег образовног система, крајње је време да се запитамо куда ми то као друштво идемо. Да не помињем понижавање образовних радника од којих се очекује да са платама испод сваког нивоа и без адекватног улагања државе у наш образовни систем озбиљније утичу на oписмењавање будућих генерација..

Podjednako koristim oba naša pisma. Ja se još uvek ne odričem olovke i papira, pa i sada ih imam ispred sebe za slučaj da moram nešto da zapišem. Takođe se mogu pohvaliti i lepim rukopisom. Kao dete sam uvek nešto piskarala i ta navika ostala mi je do današnjih dana.

Potpuno mi je nerazumna ova borba oko latinice i ćirilice. Šta je loše u tome da se znaju i koriste obe varijante našeg pisma??? Znanje nikada nije bilo nekorisno. Jedni smo od retkih naroda koji imaju dva pisma i trebalo bi da se time ponosimo, a ne da proterujemo jedno ili drugo pismo.