|
|
Post by Forumero on May 2, 2016 23:20:28 GMT 2
Da ne bude zabune na koje se "spojlere" ova tema odnosi:
Volite li kada vam neko ispriča sadržaj filma ili epizode serije koju još niste gledali i time vam unapred otkrije neke ključne detalje vezane za radnju?
Imate li kasnije manju želju da odgledate npr. takav film i da li je vaš užitak pokvaren ako unapred znate njegov rasplet i kraj?
|
|
Deleted
Deleted Member
Posts: 0
|
Post by Deleted on May 3, 2016 0:14:08 GMT 2
Svakako da ne volim da znam celu radnju filma, knjige ili serije...ali uopste mi ne smeta da znam kako ce se zavrsiti...cak dosta cesto pogledam ili procitam sam kraj...tad mirnije gledam ili citam....Ako mi se film,knjiga ili serija dopada...ne smeta mi da odgledam ili procitam ponovo, skoro sa istim uzitkom. Pa da pomenem jos nesto...mozda ima veze a mozda i ne.... citala sam knjigu MOSTOVI OKRUGA MEDISON....Istog monenta kada sam je procitala, osetila sam potrebu da je procitam ponovo...kao da je nisam citala na pravi nacin....cini mi se da bih je ponovo citala sasvim drugacije Da sve bude jos cudnije i par mojih koleginica je reklo isto....tek kada su knjigu procitale do samog kraja, javila im se zelja da je procitaju ponovo.Mozda je ponekad dobro znati sta se desava na kraju.  |
|
|
|
Post by Una on May 4, 2016 23:15:38 GMT 2
Kada mi neko kaže da je odgledao dobar film, ili pročitao neku dobru knjigu, ja mu odmah kažem da mi ni slučajno ne prepričava sadržaj, jer onda film neću ni gledati (ili čitati knjigu). Ne razumem u čemu je onda draž gledanja (ili čitanja) ako se unapred zna šta će se desiti?
Primera radi - ko je čitao kriminalističke romane Agate Kristi zna da su oni puni zapleta i da se ubica nikada ne zna do samog kraja. Kulminirajuća misterioznost radnje sve vreme drži pažnju čitaoca. Ako se rešenje misterije pročita pre samog romana, čitanje se svodi na puko okretanje stranica bez dodatnih emocija. Taj nedostatak uzbuđenja, pitanja, straha, radosti, nedoumice, besa...meni bi totalno smanjio užitak čitanja.
Nije meni problem da više puta pročitam dobru knjigu, ili odgledam film, jer me svaki put "drži" ono proživljeno uzbuđenje prvog čitanja (ili gledanja).
|
|
|
|
Post by Forumero on May 4, 2016 23:50:15 GMT 2
Ja volim spojlere. Što se tiče filmova meni uopšte ne smeta ako mi neko prepriča do zadnjeg detalja njihov sadržaj, ali samo uslovno. A to uslovno se odnosi na određene filmske žanrove (može spojler za SF, horor ili neku komediju). Ali za filmove koji do samog kraja "čuvaju tajnu" raspleta, pod uslovom da opisuju neku "opipljiviju realnost" (obično kriminalistički, trileri i drame) ne želim ništa unapred detaljno da znam. Naravno, iako postoje kombinovani žanrovi, striktno ih razdvajam - SF i horor su za mene bez obzira na dramaturgiju uvek zasebni, fiktivni žanrovi, za razliku od npr. klasičnih drama..
Isti slučaj je i sa serijama - ne želim da znam detalje sledećih epizoda sve dok ih sam ne odgledam.
Što se tiče literature, takođe ne želim da znam ni jedan detalj iz sadržaja (radnje) neke knjige. Tu bi mi svaki eventualni spojler obesmislio čitanje i time pokvario užitak koje čitanje samo po sebi donosi. Isto se odnosi i na video-igre, iako su davno prošla vremena kada sam se zabavljao sa njima..
I samo da dodam ovo - neka dela su (kao što ste i vas dve navele) jednostavno "večna" bez obzira na broj njihovih čitanja ili gledanja..zvali to u slučaju literature "bestseleri", a filmske umetnosti "kultni filmovi" ili kako god ("klasici"), ona u sebi po svoj prilici imaju nešto univerzalno i vredno a prepoznato od strane šire publike.
Tako da (po mom mišljenju) spojleri u njihovom slučaju ne igraju nikakvu bitniju ulogu..
|
|
