|
|
Post by Una on Oct 13, 2016 23:10:39 GMT 2
Kada je pre nekoliko godina N.N. Ministarstvu poljoprivrede podneo zahtev za dodelu kredita, radi kupovine poljoprivredne opreme i mehanizacije, nije se nadao da će, njihovim odbijanjem, postati "meta" raznih banaka. Njega su, nakon što mu je na konkursu zahtev odbijen, uporno zvale banke nudeći mu kredit po nekim svojim uslovima. Ni jedna od ovih banaka nije imala njegov broj mobilnog telefona i nije bilo teško shvatiti kako su do njega došle. Da li je Ministarstvo poljoprivrede imalo pravo da bankama prosledi spisak zainteresovanih za kredit? Da li je to bio vid saradnje, ili nezakonita trgovina podacima klijenata? Danas trgovina ličnim podacima postaje sve unosniji biznis. Najnoviji slučaj koji je uzburkao javnost je trgovina podacima porodilja iz Novog Sada koje su zatrpavane poklonima i reklamnim materijalom firme koja promoviše adaptirano mleko za bebe. Nakon intervencije poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljuba Šabića, nadzor će biti pokrenut nad firmama „Medis Pharma” i „Care Direct”, prenosi dnevni list Politika. Kupili lične podatke porodilja da bi im slali reklame za adaptirano mleko (kurir.rs)Podatak o korisniku košta dva do četiri evra (politika.rs) |
|
|
|
Post by Forumero on Oct 14, 2016 14:15:40 GMT 2
Slučaj sa novosadskim porodiljama dobija svoj epilog. Rodoljub Šabić je utvrdio da navedena preduzeća nisu nezakonito obrađivala podatke o porodiljama. "Medis Pharma" je vršila distribuciju svojih materijala preko firme "Care Direct", ali na osnovu prethodnog pristanka porodilja za korišćenja podataka u direktnom marketingu, o čemu postoje i dokazi u vidu popunjenih formulara. Zanimljivo je da su te formulare nudile osobe zaposlene u medicinskim ustanovama sa kojima je "Care Direct" imao ugovore o delu, ali i postojanje ugovora sa samim medicinskim ustanovama. > KOMPANIJE NISU NEZAKONITO OBRAĐIVALE PODATKE (blic.rs)Da li je uopšte moralno porodiljama koje se nalaze u specifičnom psihofizičkom stanju neposredno pre ili odmah nakon porođaja nuditi bilo kakve ugovore na potpis?? Pogotovo one koji nisu obavezujući za trenutni boravak u zdravstvenoj ustanovi a ni sasvim transparentni?? Ovakvo poslovanje se sa punim pravom može nazvati lešinarskim. |
|
|
|
Post by Una on Oct 18, 2016 1:32:43 GMT 2
|
|
|
|
Post by Forumero on Oct 27, 2016 21:22:32 GMT 2
Ako se već dogodi da neka firma ili institucija za svoje potrebe prikuplja i obrađuje lične podatke građana, onda bi morala da vodi računa da se ti podaci ni na koji način ne zloupotrebe. Najviše se brine o tome da predmet trgovine ne postanu elektronske baze podataka, ali smo videli da su pojedine banke bile toliko neodgovorne da su u smeće bacale i lične podatke svojih klijenata odštampane na običnom papiru, što je neverovatno. Setimo se ovogodišnjeg slučaja u beogradskom naselju Vidikovac, gde su pronađeni takvi papiri sa imenima, prezimenima, adresama, matičnim i brojevima tekućih računa građana. To nije bila "trgovina" nego razbacivanje tuđim ličnim podacima. Sama trgovina je bila prepuštena sakupljačima sekundarnih sirovina, ali na jedan sasvim drugi način. Baš me zanima kako bi reagovali zaposleni u dotičnoj banci da su se na istom mestu našli i njihovi podaci?? Isto se odnosi i na snimanje kamerama, jer niko ne garantuje da će se onaj ko snima držati preporuka i načela Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, zato što u našoj zemlji još uvek ne postoji zakon koji reguliše tu oblast. Video nadzori u raznim prodavnicama, zanatskim radnjama i stambenim zgradama nisu značajno smanjili broj razbojništava, bez obzira na njihovo vidno prisustvo. Jedino što je pozitivno da su neka druga krivična dela otkrivena i razrešena uz njihovu pomoć, iako pojedine kamere uopšte nisu bile primarno namenjene direktnom nadzoru spornog prostora na kojem su ta dela počinjena. |
|
|
|
Post by Una on Jan 31, 2017 0:22:46 GMT 2
Prema rečima Rodoljuba Šabića, poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, vladi Srbije će uskoro biti ponuđen novi model zakona o zaštiti podataka o ličnosti. On će biti usklađen sa evropskom praksom i onim što predviđa Uredba EU u toj oblasti (donešena 27. aprila 2016. godine, a koja će se primenjivati u državama članicama EU od 25. maja 2018). Šabić: Uskoro predlog novog modela zakona o zaštiti podataka (politika.rs) Nov model Zakona o zaštiti podataka o ličnosti bio nam je preko potreban još od trenutka kada smo pristupili "digitalnom" načinu života, ali, kao po običaju, kasnimo sa njegovim donošenjem, U međuvremenu prihvatali smo i usvajali manje bitne zakone EU, a one važne ostavljali po strani. |
|
|
|
Post by Una on Feb 26, 2017 2:35:57 GMT 2
Ako primetite da je vaše elektronsko sanduče počelo neočekivano svakodnevno da se "puni", onda je vaša mejl adresa najverovatnije na spisku 800.000 adresa iz Srbije koje se u paketu prodaju raznim kompanijama. Prodaju 800.000 mejl adresa korisnika iz Srbije (danas.rs)Ova zloupotreba je, po svemu sudeći, legalna.  |
|
|
|
Post by Forumero on Mar 25, 2017 23:51:00 GMT 2
|
|
|
|
Post by Una on Mar 26, 2017 0:34:09 GMT 2
Ovo je upravo ono na šta odavno ukazujem. Danas, bilo koji član neke stranke ima pristup ličnim podacima građana. Ranije su tu privilegiju imala samo lica u službi države. Zbog toga postoji mnogo veća verovatnoća njihove zloupotrebe, a budući da su se ovi podaci našli na internetu znatno je povećana mogućnost da do njih dođu i osobe koje nisu građani naše države. Ovo bi država morala da reši u najkraćem mogućem roku - da podatke ukloni, a da krivce za njihovo objavljivanje kazni. Pitanje ko sve može i sme imati uvid u lične podatke građana bi trebalo biti regulisano zakonom. |
|
|
|
Post by Forumero on Mar 26, 2017 0:45:02 GMT 2
Znaš šta je u svemu tome najinteresantnije? Ta baza je prelazila iz ruke u ruku i čak dopunjavana novim podacima. To je neverovatno. Još samo preostaje da neko sledeći sve zajedno dopuni i vizuelnim identitetom građana. Ali možda već imaju i to jer nije najjasnije na koji način i odakle su pokupili JMBG i ostale podatke.
|
|
