|
|
Post by Una on Oct 10, 2016 23:23:52 GMT 2
Zove se Srbija i živi u Srbiji. S' ponosom nosi svoje ime. Lepa je i pametna i od malih nogu se bavi sportom. Važi za veliku pričalicu, bez problema recituje pesmice Đure Jakšića i odlično pravi nes kafu. Ima sestricu Slobodu i brata Miloša. Srbija je sedmogodišnja devojčica koja nosi originalno ime: Sedmogodišnja devojčica s Avale dobila ime po svojoj državi (blic.rs) |
|
|
|
Post by Forumero on Oct 10, 2016 23:53:03 GMT 2
Mislim da roditelji ne bi trebali da deci daju takva imena, jer im kasnije mogu stvoriti određene probleme i nametnuti jednu vrstu nepotrebnog tereta. Pogotovo u današnjem svetu u kojem se različitosti među ljudima sve manje poštuju.
Ne bi baš bilo zgodno za nekoga ko nosi tako lepo ime da ne uspe u životu. A život je ipak nepredvidiv..
|
|
|
|
Post by Una on Oct 11, 2016 0:19:48 GMT 2
Mislim da roditelji ne bi trebali da deci daju takva imena, jer im kasnije mogu stvoriti određene probleme i nametnuti jednu vrstu nepotrebnog tereta. Pogotovo u današnjem svetu u kojem se različitosti među ljudima sve manje poštuju. Ne bi baš bilo zgodno za nekoga ko nosi tako lepo ime da ne uspe u životu. A život je ipak nepredvidiv.. Možda si u pravu, ali taj problem se može lako rešiti jer po porodičnom zakonu (član 346) svaka osoba sa navršenih 15 godina života, ako poseduje sposobnost rasuđivanja, može promeniti svoje ime i prezime. Neke statistike kažu da se na promenu imena i prezimena godišnje odlučuje oko 3000 Beograđana. |
|
|
|
Post by Forumero on Oct 11, 2016 0:32:58 GMT 2
Kada bi bio u situaciji da menjam svoje ime, imam utisak da posle određenog vremena ne bi bio zadovoljan ni sa tim novim kojeg bi sam izabrao. Ovde ne mislim na promenu iz pogrdnog imena u "normalno", već iz nekog specifičnog i retkog kao što je ovo. Jer ime je stvar o kojoj ne treba da se razmišlja.. Bolje je što nam ga daju drugi, upravo iz razloga da mi ne bi gubili vreme.  Tako da osoba koja nam ga daje isto ima veliku odgovornost.. Uzmi samo za primer koliko je teško smisliti ime nekog pseudonima na forumu. A zamisli tek koliko bi bilo teško u razumnom vremenskom roku sam sebi izabrati ime sa kojim bi bio zadovoljan i kojeg ćeš nositi čitavog života.. |
|
|
|
Post by Una on Oct 11, 2016 1:05:12 GMT 2
Nemam ništa protiv pseudonima, ali nikada ne bih menjala svoje lično ime. Ne zato što mi se sviđa, već zato što sam ga dobila po rođenju i što me ono čini autentičnom. Posle toliko godina provedenih odazivajući se na jedno ime, kada bih ga promenila, čini mi se da to ne bih više bila ja. Kakvo god da je ime - moje je i dobila sam ga od svojih roditelja. Promena imena bi, po mom mišljenju, bilo nepoštovanje prema njima. Sigurno im ne bi bilo pravo da menjam njihovu odluku. Izuzimam slučajeve kada je promena imena neophodna, tj. od nje zavisi život.
Imala sam prilike da u dosadašnjem životu sretnem samo jednu osobu koja je promenila ime. Osoba se zvala Smilja, ali je promenila ime u Jasmina. Razlog je bio neslaganje porodice sa bakom koja se isto tako zvala.
|
|
|
|
Post by Forumero on Oct 11, 2016 15:03:07 GMT 2
Ime kao ime u svakodnevnoj međusobnoj komunikaciji nema isti značaj za sve ljude. Šta ćemo sa osobama koje gotovo niko ne zove pravim imenom, već isključivo po nadimku?? Čak su i roditelji skloni da rade takve stvari. Zato se i to nepoštovanje roditelja u slučaju promene imena mora uzeti sa rezervom.
Što se tiče nadimaka mnogi nisu ni sa njima zadovoljni, ali pritom niko ne razmišlja da je samo odazivanje na njih jedna vrsta prećutne potvrde da ih odobravamo.
|
|
|
|
Post by Una on Oct 14, 2016 1:54:03 GMT 2
Ime kao ime u svakodnevnoj međusobnoj komunikaciji nema isti značaj za sve ljude. Šta ćemo sa osobama koje gotovo niko ne zove pravim imenom, već isključivo po nadimku?? Čak su i roditelji skloni da rade takve stvari. Zato se i to nepoštovanje roditelja u slučaju promene imena mora uzeti sa rezervom. Što se tiče nadimaka mnogi nisu ni sa njima zadovoljni, ali pritom niko ne razmišlja da je samo odazivanje na njih jedna vrsta prećutne potvrde da ih odobravamo. U pravu si. Svi smo se začudili kada je umrla svekrva jednog člana moje familije, pa je na umrlici pisalo da se zvala Julijana. Svi smo je (prijatelji, rođaci) znali pod imenom Eržebet, ili Eržika. Nemam ništa protiv nadimka, ali sam više za to da se osoba češće naziva pravim imenom. Zato se imena i daju, zar ne? Jednu moju prijateljicu su zvali Cepidlaka. Ona se strašno ljutila zbog tog nadimka, ali se redovno odazivala na njega. Kasnije se na to navikla.To je trajalo nekoliko godina. Kada se udala živela je u sredini gde je nisu poznavali, pa je taj nadimak potpuno izbledeo, ali i dan danas se on u društvu pomene kada pričamo o njoj. |
|
|
|
Post by Forumero on Oct 14, 2016 12:36:29 GMT 2
Korišćenje nadimaka je još uvek prisutno i uobičajeno u manjim, pogotovo ruralnim sredinama u kojima su se zadržali čak i oni familijarni, prenošeni generacijama. Tako da u unutrašnjosti zemlje (npr. u zapadnoj Srbiji) često nailazimo na primere da nekog čoveka zovu pravim imenom a umesto njegovog prezimena se koristi porodični nadimak, neretko i oba istovremeno. Razlozi za opstanak ovakve prakse leže u činjenici da su u manjim sredinama mnoga prezimena rodbinski vezana, samim tim i ista, a imena davana više u skladu sa narodnom tradicijom. Tako da mnogi ljudi nose identično ime i prezime, pa im nadimci služe za dodatnu identifikaciju.
Nisam nikada imao običaj da nekoga zovem direktno sa nadimkom, sem ako je on bio izveden kao skraćenica od pravog imena. Bez obzira što su mnogi od njih sami prihvatali i prilično neugodne poput ovoga koje si ti pomenula. Kada bi sa nekim drugim pričao o toj osobi, pomenuo bi njen nadimak samo u slučajevima gde moj sagovornik ne bi odmah shvatio o kome se radi.
|
|
|
|
Post by Una on Oct 14, 2016 22:38:55 GMT 2
Korišćenje nadimaka je još uvek prisutno i uobičajeno u manjim, pogotovo ruralnim sredinama u kojima su se zadržali čak i oni familijarni, prenošeni generacijama. Tako da u unutrašnjosti zemlje (npr. u zapadnoj Srbiji) često nailazimo na primere da nekog čoveka zovu pravim imenom a umesto njegovog prezimena se koristi porodični nadimak, neretko i oba istovremeno. Razlozi za opstanak ovakve prakse leže u činjenici da su u manjim sredinama mnoga prezimena rodbinski vezana, samim tim i ista, a imena davana više u skladu sa narodnom tradicijom. Tako da mnogi ljudi nose identično ime i prezime, pa im nadimci služe za dodatnu identifikaciju.. Tačno tako. Jedno od glavnih obeležja vojvođanskih porodica je porodični nadimak ili špicname. Po tom nadimku porodice su prepoznavane više nego po prezimenu. U knjizi "Srbi u Banatu" (1992) Jovan Erdeljanović je pomenuo svaku porodicu po prezimenu i nadimku, naveo krsnu slavu i poreklo porodice iz svakog mesta ponaosob. Ova knjiga je deo moje kućne biblioteke. Špicname nije karakterističan samo za manje sredine, već se on zadržao i u gradovima, najčešće u "paorskim" delovima koji se obično nalaze na periferiji grada. Špicname se prenosi sa kolena na koleno i zadržavaju ga svi muški članovi porodice. Tako da ako nekada u životu sretnete osobu koja ima isto prezime i špicname kao vi, znajte da vam je poreklo zajedničko. |
|
|
|
Post by Una on Dec 12, 2016 18:08:05 GMT 2
Po originalnosti svog imena jedan dečak konkuriše Srbiji, koju iz milošte zovu Srpka. Maleni Zemunac ima samo mesec dana i neobično ime. Njegovi roditelji odlučili su da mu daju ime jednog srpskog velikana koji je zadužio ne samo svoj narod, već čitav svet: Tek rođeni Zemunac nosi NAJNEOBIČNIJE IME (blic.rs) |
|
